Život

Nije čovek kao ptica,
Pa da može da poleti,
Nije život ni sitnica,
Njega treba da se seti.

Jedna ptica golubica,
Nije vredna svoga jata,
Al' je jedna devojčica,
Juče, danas, vredna zlata.

Danas decu treba učit',
Da je ljubav mnogo važna,
Ne treba ih svačim mučit',
Već da im se pruža pažnja.

Stefan Miljević, 9. razred

 

PRIJATELJSTVO♥

Prijatelji? Ko su zapravo prijatelji? Postoji bezbroj odgovora na ovo naizgled jednostavno pitanje.
Jedni tvrde da pravi prijatelji zapravo ne postoje i da ce vam svako kad-tad zabiti noz u ledja, a drugi opet veruju da postoji pravo prijateljstvo i ljudi koji su spremni da vam pomognu i u dobru i u zlu. Nije lako sagledati ko ti je pravi prijatelj, a ko nije, u gomili ljudi, sa kojima se svakodnevno druzis. Mozes imati bezbroj drugova i dugarica, ali retki su oni pravi prijatelji koji su sa tobom kad places i kad se smejes. Pravi prijatelj te uvek shvata u bilo kojoj situaciji da se nalazis, u bilo kojem trenutku, uvek je uz tebe i hrabri te, podrzava. Kad svi kazu protiv tebe lose, tvoj pravi prijatelj nikad nista nece lose reci o tebi, naprotiv, samo dobro. To je prijatelj koji te shvata u svemu. Prijateljstvo je vredno velikih odricanja i zrtvi. U njemu ne treba samo uzimati, vec i davati i to u najvecoj mogucoj meri. Treba ga odrzavati, negovati, ne dati mu da se raspadne. Mada se pravo prijateljstvo nece raspasti tako lako. Verujem da postoje pravi prijatelji koji su spremni da za vas ucine sve, bas sve, koji vam daju snagu i podrsku. Mnogi ljudi ulaze u vas zivot i izlaze iz njega brzinom svetlosti, neki ostave trag u vasim srcima, a neke zaboravite. Ljude koji su vam prijatelji ne mozete tako lako zaboraviti, oni su tu sa vama cak i kad nisu fizicki prisutni, oni su tu da vas podrze. Ljudi sa kojima niste u nikakvom srodstvu, a opet se osecate kao da jeste. Tesko je naci pravog prijatelja koji je uvek uz vas, cak i kada bi zeleo da bude negde drugde, onog koji vas pita kako ste i saceka vas odgovor, koji zna sve o vama, a i dalje vas voli...E, to je pravi prijatelj. Kad pomislim samo koliko bi nam bilo dosadno bez prijatelja oko nas. I zato se potpuno slazem sa nekim starim mudracem koji je reko da je samo onaj covek koji ima prijatelje, zapravo bogat covek..........<3E&D<3.....

Зима

Волим зиму. Сједим у соби и гледам кроз прозор. Иње се ухватило по оближњем дрвећу.Хладно је. Понека промрзла птичица слети на прозор и тражи храну, а ногице су јој тако црвене од хладноће, као најслађе јабуке у јесен. Тако је лијепа зима, сва у бијелом, тако је њежна, као зраке сунца што срамежљиво греју моје лице. Волим да шетам по сеоској цести, док ми снег шкрипи и бјежи испод ногу. Мјесечина је, а када погледаш према Мјесецу, снег се цакли као да је неко просуо хиљаде сићушних огледалаца. Небо је обасуто са пуно звезда као никада у години, а оне су тако велике и сјајне да у свој тој чаролији мислиш да их можеш дохватити. Изгледају тако близу,а ипак су миљама далеко. Волим зиму. Док сједим тако сама, замишљам да сам мала пахуљица, да летим од прозора до прозора и вирим унутра. Дивни су то призори за памћење. Старе баке плету, а деца се играју, тако срећна и весела да им мали црвени образчићи поскакују од смијеха. Ватра гори у отвореном камину и пуцкета, а испред се пружио стари мачак и преде. Тако је дивно. Одједном трес, задрхтим и вратим се у стварност.Погледам, а тамо нема снега, пахуља ни Звијезда, већ само блатно двориште. То је све плод моје маште, али ипак волим зиму.
Ученица 8. разреда,Слађана Јеркић

MOJA PLAVA ZVEZDA 5

Od desete godine moja velika želja je da postanem profesionalni fotograf. Ja inače volim da se fotografišem, a još više volim da slikam prirodu.

Kada mi dođe prijateljica, mi uvijek nađemo nešto zanimljivo da "slikamo" i uvijek je lijepo i zabavno. Stvarno uživam u tome i često gledam profesionalne fotografije na internetu, a onda ja počnem da maštam kako bi bilo lijepo da se bavim tim. Ja, a vjerujem i sva ostala djeca, najviše maštaju pred spavanje. Lijepo se namjestim, ušuškam i onda sve počinje... Misli same idu, u mašti je sve sjajno, tu nema loših stvari, razočaranja i ljutnje. Zatvorenih očiju razmišljam kako bih voljela da se bavim tim poslom, fotografijom, da imam veliki broj "slika".
Pored toga, moja velika želja je da postanem odbojkašica. Baveći se odbojkom naučila sam mnogo lijepih stvari i to je sport kojim se bavim dvije godine. Baviću se i dalje.

To su moje dvije plave zvijezde, još neostvarene, ali ja ću se truditi i nadam se uspjeti da ih ostvarim.

Branka Kaurin, učenica 7-1 odjeljenja

ПЛАВА ЗВЕЗДА 4





Сви ми имамо своју плаву звијезду. Некоме је тако близу, а некоме још далека и неухватљива. Плава звијезда је наша права и истинска срећа зато морамо да пазимо да ли је она баш права.

 

Сваку ноћ, кад заспим, кренем у потрагу за својом звијездом. Претвори ме у сјајног модног креатора. Правим цртеже за најљепше хаљине. Људи их шију и украшавају, а ја обилазим и пазим на сваку ситницу. касније поносно гледам како људи аплаудирају док модели носе мој рад. Сви су одушевљени, а ја као краљица излазим на сцену и захваљујем свима. Враћам се уморна, али задовољна.

 

 

Моја плава звијезда трепери изнад мене, а да ли је она сасвим плава или постоји још плавља, то ћу тек да откријем.

 

 

Тијана Шумар, ученица 7-1 разреда

 

MOJA PLAVA ZVEZDA 3

Moja "plava zvezda" je da postanem profesor matematike. Od malena sam volio računati i što sam stariji, sve me više interesuje matematika.
Kad sam krenuo u školu, sa puno strpljenja sam čekao da se upoznam sa predmetom matematika. Moja učiteljica je brzo primijetila moj talenat, pa je počela zadavati teže zadatke. U trećem razredu došla je nova učiteljica  - Dušanka, koja se pozitivno iznenadila mojim znanjem. Početkom šestog razreda je bilo malo teže, jer su učiteljice zamijenili nastavnici, ali poslije smo se "uklopili". Nastavnica Jovanka je veoma brzo primijetila da volim matematiku, pa me je izvodila pred tablu kad su teški zadaci.U sedmom razredu sam krenuo na dodatnu nastavu iz matematike sa željom da proširim svoje znanje.
Matematika je divna nauka i veoma interesantan predmet. Nadam se da ću postati dobar i pošten čovjek, jer ne želim iznevjeriti svoje roditelje, uložili su mnogo truda u mene. Kad porastem, nadam se da ću postati najbolji profesor na svijetu.

Miloš Kužić, učenik 7-1 razreda

DA SAM PTICA...

Da sam ptica, letio bih i obišao cijeli svijet. Letio bih, letio preko krovova, preko brda, gora, rijeka, mora...
 
Opominjao bih životinje svojim cvrkutom da su lovci došli da ih love. Bježao bih od zlih ljudi, koji su došli da love ptice vodeći svoje pse. Čuvao bih stražu svim životinjama svijeta. Pomagao bih svima, a kad dođe zima, ja bih tražio pticama jedno skrovito mjesto, gdje mogu da se sklone, šuplje drvo ili kuća u kojoj niko ne živi. Išao bih napolje da tražim hranu za ostale ptice i za sebe. I tako bih stalno radio dok priroda ne bi obukla svoje bijelo odijelo. Tražio bih po snijegu, čeprkao, čeprkao, dok ne bih nešto našao. Našao sam jednu smrznutu glistu, podijeliću je sa svojim drugovima - pticama! One bi se žalosno oglašavale.
 Jednom, kada sam otišao da tražim hranu, pri povratku vidim da je jedna ptica "krepala". Mi smo je tužno ispratili. Bacili smo je u snijeg, zatrpali i ostavili. Dugo smo je pamtili i nismo zaboravili.
 
Mirko Suknjaja, učenik 7-1 razreda.
 

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 2

Кад затворим очи, полако моје мисли крену да раде. Маштам о нечему предивном, што сваки дјечак и дјевојчица може да пожели. Свако моје буђење је са осмијехом чак и оно рано, буђење за школу.

Циљ ми је да успјешно завршим школу, да се и даље бавим плесом, а можда и неки дјечак буде чешће у мојим мислима. Сањам, маштам, размишљам, нагађам... Да! То је оно што ме усрећује! Као - постала сам наставник историје. Покушајте и ви, лако је. Све о чему размишљам буде у мом сну. Полако затворите очи, опустите се. Замислите да сте на некој плажи, декица, ливада, море... Све ме води ка нечему предивном, да размишљам - о сјају, успјеху, радости, нечему бљештавом. Када сам била мала, жељела сам да постанем глумица. Нећете ми вјеровати, желим то и сада. Плесати и само плесати, то ме испуњава. Маштајмо што више можемо. Моја "плава звезда" је права, савршена. Надам се да неће изгубити боју.

Кажу да сам веома маштовито дијете. То су све моје плаве звијезде, којих има још много. Понекад своје мисли изнесем на папир. Маштаћу колико год хоћу. Када си дијете, ти можеш све. Ко машта, труди се, буде упоран, једино се може надати нечему. А ја једва чекам сљедећи одлазак на спавање да упознам неку нову плаву звијезду.

Бранка Подрашчић, ученица 7-1 разреда

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 1

Моја плава звијезда је тенис. То је спорт који највише волим.

Мој омиљени спортиста је Новак Ђоковић. Њега највише волим, зато што је шампион, али не само то, он је добар човјек. Од своје пете године играм тенис. То је мој животни циљ. Када бих био најбољи тенисер свијета, помагао бих људима,а моји родитељи, који су и овако поносни на мене, тад би били још више. Мој драги ујак донио ми је рекет од Новака. У себи сам помислио - са овим рекетом бих побиједио било кога. Тако се и десило. Побјеђивао сам и биљежио све побједе. Једном сам изгубио, цијелу биљежницу сам испарао. Али тај списак стоји у мом срцу и никад неће изаћи из њега. Када сам био мали и када бих гледао Новака, а он изгуби, ја бих се расплакао. Али кад побиједи, даје ми подстрек, наду, да и ја могу то.

Вјерујем у себе. Учествовао сам на турниру у Мркоњићу гдје сам био пети од педесет такмичара. Када бих изашао на балкон, увијек бих погледао преко брда и долина, и у себи мислио као да сам у Лондону. Сваке ноћи сањам да сам тениски шампион.Знам да је то готово немогуће, али увијек постоји нешто у мени што ми даје снагу, вјеру и наду. Шипово је мали град, у њему нема великих турнира.
 
Једно вријеме ту је био тренер. У почетку нисам добро играо. Мој проблем је био зглоб. Тренер ми је рекао да ми је рука равна као даска. тада ми је опало самопоуздање које сам имао. Јако сам се наљутио. Сљедећи тренинг ми је бацио лопту, а ја сам сву снагу уложио у тај ударац. Тренер ме похвалио, вратило ми се самопоуздање. На тренингу нас је било само четворо. Сви смо имали исту жељу, то је било свима јасно. У Шипову има само један тениски терен. Раније сам често играо тенис са другарицом Ксенијом.Она добро игра и могли бисмо заједно играти од цијелог јутра. Сада живи у Бањалуци. Долази сваког викенда.

Покушаћу бити упоран, упорност се исплати, ако се не будем борио, мој сан неће бити остварен. Тенис је спорт у којем све одлучујеш.

Немања Плавшић, 7-1 разред
 

Књиге, књижице...

И ове године, захваљујући нашим сада већ старим пријатељима Омладинској банци, фондацији "Мозаик" и нашој општини - Шипово, добили смо значајан број књига - лектира за школску библиотеку, неколико

ЦД-плејера, штампач/копир апарат...

Активношћу наставника школе реализована су два пројекта:

"Боља школа за све нас" и

"Читаоница-играоница мале школе".

Овде морамо поменути и значајну помоћ по питању обнове књижног фонда коју нам је  ове године пружила Фондација "Еки", као и локални привредници.

Свима најљепше захваљујемо и обећавамо да ћемо читати! :)

 

Šipovo

Šipovo, grad i središte istoimene općine u zapadnom dijelu Bosne i Hercegovine. To je prvenstveno brdsko planinsko područje ispresijecano rijekama Janjom i Plivom, kao i riječicama Sokočnicom, Lubovicom i Volaricom. Najniza tačka nadmorske visine (ušće rijeke Janj u Plivu) iznosi 440m, a najvisa tačka je vrh planine Vitorog (1905m). Ukupna površina općine iznosi 510 kvadratnih kilometara. Od toga na šume, najvrijedniji resurs, otpada 22 000 ha ili 48%, na livade i pašnjake oko 15 550 ha ili 33%, na oranice i voćnjake oko 6 500 ha ili 15% i na neproduktivno zemljište 2 000 ha ili oko 4%. Prije agresije na Bosnu i Hercegovinu općina Šipovo imala je 15. 579 stanovnika. Najveće etnička grupa na području općine su Srbi sa 80% stanovništva i Bošnjaci 16%. 1999. godine u općini je živjelo 12 754 stanovnika. Teritorija obuhvata 11 mjesnih zajednica: Šipovo, Volari, Natpolje, Grbavica, Babići, Pribeljci, Pljeva, Dragnić Podovi, Sokolac, Mujdžići i Strojice.

Krajem ljeta 1995. Šipovo je došlo pod kontrolu hrvatske vojske. Dejtonskim sporazumom, zajedno sa Mrkonić Gradom, ušlo je u sastav Republike Srpske. Najbliži gradovi su Jajce i Mrkonić Grad koji su udaljeni oko 20 km, Banja Luka udaljena oko 80 km, a glavni grad Sarajevo je udaljeno oko 200 km.

25.9.2012.Izlet na barama :)

Вече на обали ријеке

Вече се брзо спусти на ријеку Пливу. Она се као бунтовник пропиње и вијуга испод висећег жутог моста.

Ову љепотицу ће брзо обавити мјешавина свјетлуцаве магле и мрака. Шири се и одзвања крекетање зелених ријечних жаба . Овај ноћни оркестар се скупља и понавља исте пјесме сваке вечери у исто вријеме. И мјесец се златни појавио иза високих борова. Диже се корак по корак. Његов осмијех осликава се на површини ријеке. Сва ова природна игра, звекет и крекет уопште не смета рибама. Оне слободно и безбрижно послије вечерње шетње спавају отворених очију. Само ми није јасно да ли је то из навике или из опреза. Ријека се осмјехује док са обале посматрам прелијепу ноћну представу.

Остала бих до јутра, али постеља ће се моја наљутити. Лаку ноћ, Пливо, јутро се примиче!

Росана Максимовић, ученица 7-1 разреда.

Посвећено бившем наставнику наше школе...

НАШ СУГРАЂАНИН

Моји другови и ја се често играмо на улици. Том нашом улицом пролазе многи људи. То због тога што се у нашој улици налази Кафе-бар "Фонтана". Од мноштва људи нама је најзанимљивије када наиђе један старији човјек нижег раста.

Његово име је Андрија Гајић, међу љидима је познатији као Јашо. Кажу да је некад давно био наставник у нашој школи. Предавао је музичку културу. Сад је у пензији. Његов инструмент је труба. Када пролази у Фонтану, он се нама увијек јави. Од нас затражи лопту и покаже нам неку фору. Увијек се смије и трчи на прстима. Јашо је нижег раста. Коса му је сиједа. Најчешће облачи тренерку и патике. Он је хитар и окретан. Док је у Фонтани, он пије своје пиће, а понекад засвира трубу. У цијелом Шипову се чује како он свира. Док пјева и прича, он се напреже. Ми, дјеца, се скупимо и гледамо како он свира. Глас му је промукао. Свима је забаван. Дјеца кажу да је добар риболовац. Када упеца велику рибу, свима показује и хвали се. Има аутомобил југо. Дјеца кажу да на сједиште стави јастук да би изгледао виши док вози.

По мом мишљењу, Јашо је један од најзабавнијих и најсмјешнијих људи у граду.

Тијана Миљевић, ученица 7-1 разреда

Моје прољетно јутро

Послије дуге и тешке зиме природа је обукла своје ново одијело. Све се промијенило како је дошло прољеће.
У јутарњим сатима владала је велика студен и мраз. Иње се похватало по трави и по крововима аутомобила. Магла се примјећивала изнад ријеке. У брдима кроз густу маглу вирили су црвени кровови сеоских кућа. На оближњој планини је још владала зима. На ливадама, брежуљцима и у парковима мајка природа се промијенила. Дрвеће које је у јесен изгубило своје лишће полако облачи ново, младо, које ће га красити цијело прољеће, љето и рану јесен. На крошњама дрвећа избијао је предивни бијели бехар. Враћају се птице селице са топлога југа. Са грана дрвећа чуо се цвркут птица. Сунце се полако рађало. Јутарњи мирис прољећа се могао свуда осјетити. На ливадама су избили први вијесници прољећа: висибабе, јагорчевине, љубичице. Златни сунчеви зраци пробијали су кроз крошњу дрвећа. Блиставо сунце је дало и давало топлину нашим срцима. Небо је било ведро. Дан би требало да буде диван. Љепоте прољећа су ме сваким даном све више привлачиле.
Сви ми волимо прољеће и заувијек ћемо памтити слике овог чаробног годишњег доба.

Тијана Миљевић, ученица 7-1

Novinarska sekcija

Učenici 7. i 9. razreda vrijedno pripremaju plakat za Dan žena - 8. mart! S njima se druži i vrijedno radi nastavnica Sanja.

MOJ MILE DILEJA

Mile Dileja je bio dobre duše, ali su ga svi mrzili zbog jedne stvari. Bio je Ciganin. Uvijek je ispaštao zbog drugih. Drugi su krali, a on je ostajao kriv.
Nosio je poderanu, izgrickanu košulju, koja je ličila na običnu krpu iz radionice. Bio je bosih nogu, a prsti su mu bili dugi - nokata crnih kao ugarci. Imao je neke neobične hlače, kakve se danas često nose, a na njegovoj velikoj glavi sijale su oči okrugle kao dva klikera. Ispod prelijepih očiju bio je prćast nos. Kad se nasmije od uva do uva, vide mu se samo žuti veliki zubi kao kod zeca. Bio je veoma klempav i crnokos. Ruke su mu bile dugačke nalik na grane drveća, a tek noge?! U školi bi uvijek sjedio u zadnjoj klupi kao da je kriv za nešto. Kasnije se sprijateljio sa jednim drugom i pisao mu pjesme. Postao je veoma dobar. Prepravljao je pjesme, pjevao na ciganskom i učio novog i jedinog prijatelja ciganski. Postajao je hrabar i počeo uzvraćati kad su ga tukli. Branio je druge, jer je imao jaku ruku i šaku. I sam se ponekad bojao. Kada tuguje, lije suze i travu poplavi.
Nadimak je dobio zato što nije ništa znao, a na ciganskom su ga zvali Dileja.

Marija Jovišić VII-4

СВЕТИ САВА

Растко Немањић је био трећи син Стефана Немање. Име Растко значи да ће имати, по народном вјеровању, моћ сунца, здравље и дуговјечност.
Растко се замонашио на Светој Гори и добио име Сава. Био је први српски архиепископ и први просветитељ. Сава је имао чисту душу и довољно љубави за све. Помагао је сиромашне у добру и злу. Свети Сава је на иконама сликан у свештенском одијелу с крстом у руци. Коса му је била црна као и брада, имао је високо чело, испод кога су се налазила два ока из којих је сијала само доброта.
Свети Сава је наставио са великом пожртвованошћу унапређивати живот сиромашних, не само у Светој Гори и Србији, већ и шире.

Росана Максимовић, ученица 7-1 разреда

Зима, зима - ако је зима, није лав!!!

Учитељ Милан Топић и његови ученици одјељења 5-1 су искористили снијег и на терену за мали фудбал направили дванаест Сњешко-фудбалера! На крају "великих радова" сњешкићи су били на одговарајућим позицијама, а дјеца румених образа и мокрих хлача су весели позирали за најљепшу фотографију ове зиме... :)