МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 1

Моја плава звијезда је тенис. То је спорт који највише волим.

Мој омиљени спортиста је Новак Ђоковић. Њега највише волим, зато што је шампион, али не само то, он је добар човјек. Од своје пете године играм тенис. То је мој животни циљ. Када бих био најбољи тенисер свијета, помагао бих људима,а моји родитељи, који су и овако поносни на мене, тад би били још више. Мој драги ујак донио ми је рекет од Новака. У себи сам помислио - са овим рекетом бих побиједио било кога. Тако се и десило. Побјеђивао сам и биљежио све побједе. Једном сам изгубио, цијелу биљежницу сам испарао. Али тај списак стоји у мом срцу и никад неће изаћи из њега. Када сам био мали и када бих гледао Новака, а он изгуби, ја бих се расплакао. Али кад побиједи, даје ми подстрек, наду, да и ја могу то.

Вјерујем у себе. Учествовао сам на турниру у Мркоњићу гдје сам био пети од педесет такмичара. Када бих изашао на балкон, увијек бих погледао преко брда и долина, и у себи мислио као да сам у Лондону. Сваке ноћи сањам да сам тениски шампион.Знам да је то готово немогуће, али увијек постоји нешто у мени што ми даје снагу, вјеру и наду. Шипово је мали град, у њему нема великих турнира.
 
Једно вријеме ту је био тренер. У почетку нисам добро играо. Мој проблем је био зглоб. Тренер ми је рекао да ми је рука равна као даска. тада ми је опало самопоуздање које сам имао. Јако сам се наљутио. Сљедећи тренинг ми је бацио лопту, а ја сам сву снагу уложио у тај ударац. Тренер ме похвалио, вратило ми се самопоуздање. На тренингу нас је било само четворо. Сви смо имали исту жељу, то је било свима јасно. У Шипову има само један тениски терен. Раније сам често играо тенис са другарицом Ксенијом.Она добро игра и могли бисмо заједно играти од цијелог јутра. Сада живи у Бањалуци. Долази сваког викенда.

Покушаћу бити упоран, упорност се исплати, ако се не будем борио, мој сан неће бити остварен. Тенис је спорт у којем све одлучујеш.

Немања Плавшић, 7-1 разред