Вече на обали ријеке

Вече се брзо спусти на ријеку Пливу. Она се као бунтовник пропиње и вијуга испод висећег жутог моста.

Ову љепотицу ће брзо обавити мјешавина свјетлуцаве магле и мрака. Шири се и одзвања крекетање зелених ријечних жаба . Овај ноћни оркестар се скупља и понавља исте пјесме сваке вечери у исто вријеме. И мјесец се златни појавио иза високих борова. Диже се корак по корак. Његов осмијех осликава се на површини ријеке. Сва ова природна игра, звекет и крекет уопште не смета рибама. Оне слободно и безбрижно послије вечерње шетње спавају отворених очију. Само ми није јасно да ли је то из навике или из опреза. Ријека се осмјехује док са обале посматрам прелијепу ноћну представу.

Остала бих до јутра, али постеља ће се моја наљутити. Лаку ноћ, Пливо, јутро се примиче!

Росана Максимовић, ученица 7-1 разреда.