ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

уторак, 23. октобар 2012.

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 2

Кад затворим очи, полако моје мисли крену да раде. Маштам о нечему предивном, што сваки дјечак и дјевојчица може да пожели. Свако моје буђење је са осмијехом чак и оно рано, буђење за школу.

Циљ ми је да успјешно завршим школу, да се и даље бавим плесом, а можда и неки дјечак буде чешће у мојим мислима. Сањам, маштам, размишљам, нагађам... Да! То је оно што ме усрећује! Као - постала сам наставник историје. Покушајте и ви, лако је. Све о чему размишљам буде у мом сну. Полако затворите очи, опустите се. Замислите да сте на некој плажи, декица, ливада, море... Све ме води ка нечему предивном, да размишљам - о сјају, успјеху, радости, нечему бљештавом. Када сам била мала, жељела сам да постанем глумица. Нећете ми вјеровати, желим то и сада. Плесати и само плесати, то ме испуњава. Маштајмо што више можемо. Моја "плава звезда" је права, савршена. Надам се да неће изгубити боју.

Кажу да сам веома маштовито дијете. То су све моје плаве звијезде, којих има још много. Понекад своје мисли изнесем на папир. Маштаћу колико год хоћу. Када си дијете, ти можеш све. Ко машта, труди се, буде упоран, једино се може надати нечему. А ја једва чекам сљедећи одлазак на спавање да упознам неку нову плаву звијезду.

Бранка Подрашчић, ученица 7-1 разреда

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.