Послије дуге и тешке зиме природа је обукла своје ново одијело. Све се промијенило како је дошло прољеће.
У јутарњим сатима владала је велика студен и мраз. Иње се похватало по трави и по крововима аутомобила. Магла се примјећивала изнад ријеке. У брдима кроз густу маглу вирили су црвени кровови сеоских кућа. На оближњој планини је још владала зима. На ливадама, брежуљцима и у парковима мајка природа се промијенила. Дрвеће које је у јесен изгубило своје лишће полако облачи ново, младо, које ће га красити цијело прољеће, љето и рану јесен. На крошњама дрвећа избијао је предивни бијели бехар. Враћају се птице селице са топлога југа. Са грана дрвећа чуо се цвркут птица. Сунце се полако рађало. Јутарњи мирис прољећа се могао свуда осјетити. На ливадама су избили први вијесници прољећа: висибабе, јагорчевине, љубичице. Златни сунчеви зраци пробијали су кроз крошњу дрвећа. Блиставо сунце је дало и давало топлину нашим срцима. Небо је било ведро. Дан би требало да буде диван. Љепоте прољећа су ме сваким даном све више привлачиле.
Сви ми волимо прољеће и заувијек ћемо памтити слике овог чаробног годишњег доба.
Тијана Миљевић, ученица 7-1
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.