Првим даном прољећа ме је пробудио цвркут птица и мирис раних пупољака. гледао сам кроз још замагљен прозор пупољке који се нису били одвојили од тучка. Перад је почела да чепрка по влажном и трулом лишћу осталом од јесени. Птице су скакутале са гране на грану и пјевале веселу прољетну пјесму. Сунце је сијало као токе неког харамбаше. Висибабе су спустиле своје бијеле главе према земљи и означиле први дан прољећа. Свако прољеће је лијепо, вијековима нас радује својим доласком.
Први вијесници прољећа ће се сасушити, али ће остати сјеме цвијећа, прољећа и радости у нашим срцима.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.