ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

четвртак, 25. март 2010.

ПРОЉЕЋНО ЈУТРО, Бранко Пено, 7. разред


Стигло је прољеће, моје омиљено годишње доба. Сунце препуно топлине и сјаја гледало је у моју собу и мазило ме својим зрацима.
Нисам могао одољети. Изашао сам и уживао у прољетним зрацима. Птице су разиграно летјеле око мене и својим веселим цвркутом поздрављале прољеће. Јутарња роса је прекрила ливаде и пашњаке. Капи су клизиле низ свјежу зелену траву и полако се губиле негдје у унутрашњости земље. Цвијеће је својим шареним бојама додатно оживјело природу и ширило свјежи мирис кроз мој крај. Дрвеће је скривало гране иза младих зелених листова, који су весело треперили на благом прољетном вјетру.
Прољеће је мени најдраже годишње доба, јер се тад природа буди, све је опет пуно живота.
И људи који ме окружују са мном дијеле ту љепоту.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.