ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

ДЈЕТИЊСТВО МОЈЕ, ПУНО СИ СВАКОГ СЈАЈА...

петак, 12. март 2010.

Слађанина, Бојанина или Дијанина пјесма, питање је сад?!!

ШКОЛА

Кад у школу кренем ја,
мене Ана сачека.

Доле негде недалеко,
сачека ме и још неко.

И Драгана неће сама,
придружи се она нама.

Кад пређемо преко пута,
ту је наша школа жута.

Ал' имамо проблем један,
Никола нам није вредан.

Он не може ићи с нама,
јер увијек преспава.
Али шта ћеш, Боже 'прости,
код њега су увек гости.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.