КАД СЕ МАЛЕ РУКЕ СЛОЖЕ, СВЕ СЕ МОЖЕ

У октобру су наши ученици били веома вриједни. Учествовали су у уређењу школског игралишта помажући наставницима у обиљежавању терена и фарбању конструкција за кошеве. Напомињемо да је пројекат "Уређење школског игралишта" подржан од стране Омладинске банке Шипово, Фондације МОЗАИК, USAID-а и Општине Шипово. Преносимо вам
дјелић атмосфере...

ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА

Почетком октобра имали смо прилику да уживамо у фазонима и форама омиљеног нам пјесника- чика Ршума. Слушали смо поезију, пјевали пјесмице и румених образа одговарали на питања која су нам постављана. Слушали смо пјесме о дјеци - величанстсвеним бићима и баш тако смо се осјећали. Сазнали смо нешто о овом нашем завичају захваљујући пјеснику Воји Ракити Учи, а у главама нам још одјекују стихови пјесника Мирослава Кокошара: "Желим да у новом вијеку//нађем срце у човеку".
Надамо се да ће нам ови пјесници чешће правити друштво, пошто смо заиста уживали!

Драги моји,
школска година већ увелико траје и премда нисмо баш активни на овом блогу, то не значи да се код нас ништа не дешава. Поменућемо само неке догађаје...
У току септембра смо се дружили са представницима ЦЈБ-а и слушали предавања о вршњачком насиљу, болестима овисности и разним опасностима које вребају са свих страна. Били смо укључени у реализацију пројекта Омладинске банке Шипово, па смо тако уредили наше игралиште, добили нове кошеве, обиљежили терен и добили опрему која нам је потребна за извјесне спортско-рекреативне активности. У међувремену смо се дружили са пјесницима Љубивојем Ршумовићем, Мирославом Кокошаром и Војом Учом, а онда у саставу тог дружења учествовали са својим ликовним радовима и на изложби гљива у сусједној школи у Бабићима. Поред наших уобичајених активности, сад се спремамо за учешће у пројекту "Имамо право на културу и умјетност", гдје ћемо учествовати у радионицама сликарства, вајарства и сличних културно-забавних садржаја.
И тако, учимо, радимо, забављамо се... Убрзо ћемо почети спремати програм за Светосавску академију, а ту су и припреме за такмичења, затим разне секције, допунска, додатна настава...
Потрудићемо се да вас о свему обавјештавамо, промовишемо ваше радове и активности преко овог блога!

ALISA U ZEMLJI CUDA (ALICE IN WONDERLAND) - TRL C

Изложба ликовних радова поводом Међународног дана биоразноврсности

У нашој школи је 22.5.2010. године одржана изложба дјечијих ликовних радова поводом Међународног дана биоразноврсности. Изложбу је иницирало Еколошко-промотивно удружење Еко зона Шипово. Представљено је много добрих радова, од којих је жири морао одабрати три најбоља. На нашем блогу излажемо најзапаженије радове укључујући и три награђена.

Чланови удружења Еко зона сљедеће виђење и изложбу заказују за 5.јун 2010. године.

Будући првачићи :)

Пачија школа

"Јесте л' чули, кумо,
- верујте, без шале
-отвара се школа за пачиће мале."

Тако је и било,
- верујте, без шале
-отвори се школа за пачиће мале.

Сви пачићи дошли,
на клупама стоје,
стари патак метно наочаре своје.

Све их је уписо
у каталог, мале,
па их је прозиво,
-верујте, без шале.

Па се онда шето
с озбиљношћу крутом;
учио их, учио
и књигом и прутом.

Учио их, учио
од среде до петка,
ал' се нису одмакли
даље од почетка.

Није било успеха
учитељском труду,
цела мука његова
остаде залуду.

Ништа више не научи
пачурлија та,
него што је и пре знала:
- га, га, га, га, га!

МОЈА СЕКА, Тијана Шумар IV-1

Ко пахуља њежна бијела,

насред куће беба сјела,

па рукице мени пружа

ко најљепша мајска ружа.

То је, дјецо, моја сека,

сва је мала, њежна, мека,

са плавим је окицама

и климавим ножицама.

Она радост кућом сије,

кад се сретна мами смије.

Зато дјецо желим свима

да свак од вас секу има.

ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР, Петар Жижа

По завршетку трећег часа у другој смјени скинуо би плави мантил и узео свој кишобран, те би полако ногу пред ногу кренуо кући. Зна поправити кишобран и пиштољ, али и заврзламу од жице. Бришући брке зезао се и причао о успонима свог живота. Библиотекар Миле је члан Планинарског друштва "Виторог" већ одавно. Има разиграну душу, добар је човјек. Воли да се шали и прави неке гримасе. Дијелио је књиге и све књиге је знао напамет. Волио је "Титу" више него рођену мајку. По библиотеци висе Титине слике. Сљедећег љета ће ићи у пензију. Мислим да ће свим ученицима, а мени нарочито, недостајати, јер смо били најбољи другови у школи.

...

Прољетни распуст је прошао. Прољеће нам је стигло и увлачи се полако у наше осмијехе. Остала је још једна степеница, она најбитнија, до краја школске године. Надам се да су батерије напуњене за нове радне побједе?! Срећно!!!

О прољећу, Петар Жижа

Првим даном прољећа ме је пробудио цвркут птица и мирис раних пупољака. гледао сам кроз још замагљен прозор пупољке који се нису били одвојили од тучка. Перад је почела да чепрка по влажном и трулом лишћу осталом од јесени. Птице су скакутале са гране на грану и пјевале веселу прољетну пјесму. Сунце је сијало као токе неког харамбаше. Висибабе су спустиле своје бијеле главе према земљи и означиле први дан прољећа. Свако прољеће је лијепо, вијековима нас радује својим доласком.

Први вијесници прољећа ће се сасушити, али ће остати сјеме цвијећа, прољећа и радости у нашим срцима.

ПРОЉЕЋНО ЈУТРО, Бранко Пено, 7. разред

Стигло је прољеће, моје омиљено годишње доба. Сунце препуно топлине и сјаја гледало је у моју собу и мазило ме својим зрацима.

Нисам могао одољети. Изашао сам и уживао у прољетним зрацима. Птице су разиграно летјеле око мене и својим веселим цвркутом поздрављале прољеће. Јутарња роса је прекрила ливаде и пашњаке. Капи су клизиле низ свјежу зелену траву и полако се губиле негдје у унутрашњости земље. Цвијеће је својим шареним бојама додатно оживјело природу и ширило свјежи мирис кроз мој крај. Дрвеће је скривало гране иза младих зелених листова, који су весело треперили на благом прољетном вјетру.

Прољеће је мени најдраже годишње доба, јер се тад природа буди, све је опет пуно живота.

И људи који ме окружују са мном дијеле ту љепоту.

ЧАРОБНО ДРВО, Софија Шарић

Дрво јабуке...

То чаробно дрво, које је грађено јединствено, има срце и душу као и неки добри људи.

Налази се у дубини воћњака мога.

То је дрво пријатељства, љубави и свега лепог на кугли земаљској.

Идем тамо и кад сам тужна и кад сам срећна, и ноћу и дању, у сну и на јави.

Оно говори и увек прави савет да.

Понекад су на том дрвету са мном и моји пријатељи. Радо се попнем на сам врх одакле видим цео наш град. Док посматрам, њеним плодовима се сладим.

Има чаробне плодове, има чаробну грађу и када сам на њему чини ми се да имам цео свет на длану.

МАЛО АТМОСФЕРЕ СА МАСКЕМБАЛА :)))