Ко пахуља њежна бијела,
насред куће беба сјела,
па рукице мени пружа
ко најљепша мајска ружа.
То је, дјецо, моја сека,
сва је мала, њежна, мека,
са плавим је окицама
и климавим ножицама.
Она радост кућом сије,
кад се сретна мами смије.
Зато дјецо желим свима
да свак од вас секу има.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.