Зима

Волим зиму. Сједим у соби и гледам кроз прозор. Иње се ухватило по оближњем дрвећу.Хладно је. Понека промрзла птичица слети на прозор и тражи храну, а ногице су јој тако црвене од хладноће, као најслађе јабуке у јесен. Тако је лијепа зима, сва у бијелом, тако је њежна, као зраке сунца што срамежљиво греју моје лице. Волим да шетам по сеоској цести, док ми снег шкрипи и бјежи испод ногу. Мјесечина је, а када погледаш према Мјесецу, снег се цакли као да је неко просуо хиљаде сићушних огледалаца. Небо је обасуто са пуно звезда као никада у години, а оне су тако велике и сјајне да у свој тој чаролији мислиш да их можеш дохватити. Изгледају тако близу,а ипак су миљама далеко. Волим зиму. Док сједим тако сама, замишљам да сам мала пахуљица, да летим од прозора до прозора и вирим унутра. Дивни су то призори за памћење. Старе баке плету, а деца се играју, тако срећна и весела да им мали црвени образчићи поскакују од смијеха. Ватра гори у отвореном камину и пуцкета, а испред се пружио стари мачак и преде. Тако је дивно. Одједном трес, задрхтим и вратим се у стварност.Погледам, а тамо нема снега, пахуља ни Звијезда, већ само блатно двориште. То је све плод моје маште, али ипак волим зиму.
Ученица 8. разреда,Слађана Јеркић

MOJA PLAVA ZVEZDA 5

Od desete godine moja velika želja je da postanem profesionalni fotograf. Ja inače volim da se fotografišem, a još više volim da slikam prirodu.

Kada mi dođe prijateljica, mi uvijek nađemo nešto zanimljivo da "slikamo" i uvijek je lijepo i zabavno. Stvarno uživam u tome i često gledam profesionalne fotografije na internetu, a onda ja počnem da maštam kako bi bilo lijepo da se bavim tim. Ja, a vjerujem i sva ostala djeca, najviše maštaju pred spavanje. Lijepo se namjestim, ušuškam i onda sve počinje... Misli same idu, u mašti je sve sjajno, tu nema loših stvari, razočaranja i ljutnje. Zatvorenih očiju razmišljam kako bih voljela da se bavim tim poslom, fotografijom, da imam veliki broj "slika".
Pored toga, moja velika želja je da postanem odbojkašica. Baveći se odbojkom naučila sam mnogo lijepih stvari i to je sport kojim se bavim dvije godine. Baviću se i dalje.

To su moje dvije plave zvijezde, još neostvarene, ali ja ću se truditi i nadam se uspjeti da ih ostvarim.

Branka Kaurin, učenica 7-1 odjeljenja

ПЛАВА ЗВЕЗДА 4





Сви ми имамо своју плаву звијезду. Некоме је тако близу, а некоме још далека и неухватљива. Плава звијезда је наша права и истинска срећа зато морамо да пазимо да ли је она баш права.

 

Сваку ноћ, кад заспим, кренем у потрагу за својом звијездом. Претвори ме у сјајног модног креатора. Правим цртеже за најљепше хаљине. Људи их шију и украшавају, а ја обилазим и пазим на сваку ситницу. касније поносно гледам како људи аплаудирају док модели носе мој рад. Сви су одушевљени, а ја као краљица излазим на сцену и захваљујем свима. Враћам се уморна, али задовољна.

 

 

Моја плава звијезда трепери изнад мене, а да ли је она сасвим плава или постоји још плавља, то ћу тек да откријем.

 

 

Тијана Шумар, ученица 7-1 разреда

 

MOJA PLAVA ZVEZDA 3

Moja "plava zvezda" je da postanem profesor matematike. Od malena sam volio računati i što sam stariji, sve me više interesuje matematika.
Kad sam krenuo u školu, sa puno strpljenja sam čekao da se upoznam sa predmetom matematika. Moja učiteljica je brzo primijetila moj talenat, pa je počela zadavati teže zadatke. U trećem razredu došla je nova učiteljica  - Dušanka, koja se pozitivno iznenadila mojim znanjem. Početkom šestog razreda je bilo malo teže, jer su učiteljice zamijenili nastavnici, ali poslije smo se "uklopili". Nastavnica Jovanka je veoma brzo primijetila da volim matematiku, pa me je izvodila pred tablu kad su teški zadaci.U sedmom razredu sam krenuo na dodatnu nastavu iz matematike sa željom da proširim svoje znanje.
Matematika je divna nauka i veoma interesantan predmet. Nadam se da ću postati dobar i pošten čovjek, jer ne želim iznevjeriti svoje roditelje, uložili su mnogo truda u mene. Kad porastem, nadam se da ću postati najbolji profesor na svijetu.

Miloš Kužić, učenik 7-1 razreda

DA SAM PTICA...

Da sam ptica, letio bih i obišao cijeli svijet. Letio bih, letio preko krovova, preko brda, gora, rijeka, mora...
 
Opominjao bih životinje svojim cvrkutom da su lovci došli da ih love. Bježao bih od zlih ljudi, koji su došli da love ptice vodeći svoje pse. Čuvao bih stražu svim životinjama svijeta. Pomagao bih svima, a kad dođe zima, ja bih tražio pticama jedno skrovito mjesto, gdje mogu da se sklone, šuplje drvo ili kuća u kojoj niko ne živi. Išao bih napolje da tražim hranu za ostale ptice i za sebe. I tako bih stalno radio dok priroda ne bi obukla svoje bijelo odijelo. Tražio bih po snijegu, čeprkao, čeprkao, dok ne bih nešto našao. Našao sam jednu smrznutu glistu, podijeliću je sa svojim drugovima - pticama! One bi se žalosno oglašavale.
 Jednom, kada sam otišao da tražim hranu, pri povratku vidim da je jedna ptica "krepala". Mi smo je tužno ispratili. Bacili smo je u snijeg, zatrpali i ostavili. Dugo smo je pamtili i nismo zaboravili.
 
Mirko Suknjaja, učenik 7-1 razreda.
 

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 2

Кад затворим очи, полако моје мисли крену да раде. Маштам о нечему предивном, што сваки дјечак и дјевојчица може да пожели. Свако моје буђење је са осмијехом чак и оно рано, буђење за школу.

Циљ ми је да успјешно завршим школу, да се и даље бавим плесом, а можда и неки дјечак буде чешће у мојим мислима. Сањам, маштам, размишљам, нагађам... Да! То је оно што ме усрећује! Као - постала сам наставник историје. Покушајте и ви, лако је. Све о чему размишљам буде у мом сну. Полако затворите очи, опустите се. Замислите да сте на некој плажи, декица, ливада, море... Све ме води ка нечему предивном, да размишљам - о сјају, успјеху, радости, нечему бљештавом. Када сам била мала, жељела сам да постанем глумица. Нећете ми вјеровати, желим то и сада. Плесати и само плесати, то ме испуњава. Маштајмо што више можемо. Моја "плава звезда" је права, савршена. Надам се да неће изгубити боју.

Кажу да сам веома маштовито дијете. То су све моје плаве звијезде, којих има још много. Понекад своје мисли изнесем на папир. Маштаћу колико год хоћу. Када си дијете, ти можеш све. Ко машта, труди се, буде упоран, једино се може надати нечему. А ја једва чекам сљедећи одлазак на спавање да упознам неку нову плаву звијезду.

Бранка Подрашчић, ученица 7-1 разреда

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА 1

Моја плава звијезда је тенис. То је спорт који највише волим.

Мој омиљени спортиста је Новак Ђоковић. Њега највише волим, зато што је шампион, али не само то, он је добар човјек. Од своје пете године играм тенис. То је мој животни циљ. Када бих био најбољи тенисер свијета, помагао бих људима,а моји родитељи, који су и овако поносни на мене, тад би били још више. Мој драги ујак донио ми је рекет од Новака. У себи сам помислио - са овим рекетом бих побиједио било кога. Тако се и десило. Побјеђивао сам и биљежио све побједе. Једном сам изгубио, цијелу биљежницу сам испарао. Али тај списак стоји у мом срцу и никад неће изаћи из њега. Када сам био мали и када бих гледао Новака, а он изгуби, ја бих се расплакао. Али кад побиједи, даје ми подстрек, наду, да и ја могу то.

Вјерујем у себе. Учествовао сам на турниру у Мркоњићу гдје сам био пети од педесет такмичара. Када бих изашао на балкон, увијек бих погледао преко брда и долина, и у себи мислио као да сам у Лондону. Сваке ноћи сањам да сам тениски шампион.Знам да је то готово немогуће, али увијек постоји нешто у мени што ми даје снагу, вјеру и наду. Шипово је мали град, у њему нема великих турнира.
 
Једно вријеме ту је био тренер. У почетку нисам добро играо. Мој проблем је био зглоб. Тренер ми је рекао да ми је рука равна као даска. тада ми је опало самопоуздање које сам имао. Јако сам се наљутио. Сљедећи тренинг ми је бацио лопту, а ја сам сву снагу уложио у тај ударац. Тренер ме похвалио, вратило ми се самопоуздање. На тренингу нас је било само четворо. Сви смо имали исту жељу, то је било свима јасно. У Шипову има само један тениски терен. Раније сам често играо тенис са другарицом Ксенијом.Она добро игра и могли бисмо заједно играти од цијелог јутра. Сада живи у Бањалуци. Долази сваког викенда.

Покушаћу бити упоран, упорност се исплати, ако се не будем борио, мој сан неће бити остварен. Тенис је спорт у којем све одлучујеш.

Немања Плавшић, 7-1 разред
 

Књиге, књижице...

И ове године, захваљујући нашим сада већ старим пријатељима Омладинској банци, фондацији "Мозаик" и нашој општини - Шипово, добили смо значајан број књига - лектира за школску библиотеку, неколико

ЦД-плејера, штампач/копир апарат...

Активношћу наставника школе реализована су два пројекта:

"Боља школа за све нас" и

"Читаоница-играоница мале школе".

Овде морамо поменути и значајну помоћ по питању обнове књижног фонда коју нам је  ове године пружила Фондација "Еки", као и локални привредници.

Свима најљепше захваљујемо и обећавамо да ћемо читати! :)

 

Šipovo

Šipovo, grad i središte istoimene općine u zapadnom dijelu Bosne i Hercegovine. To je prvenstveno brdsko planinsko područje ispresijecano rijekama Janjom i Plivom, kao i riječicama Sokočnicom, Lubovicom i Volaricom. Najniza tačka nadmorske visine (ušće rijeke Janj u Plivu) iznosi 440m, a najvisa tačka je vrh planine Vitorog (1905m). Ukupna površina općine iznosi 510 kvadratnih kilometara. Od toga na šume, najvrijedniji resurs, otpada 22 000 ha ili 48%, na livade i pašnjake oko 15 550 ha ili 33%, na oranice i voćnjake oko 6 500 ha ili 15% i na neproduktivno zemljište 2 000 ha ili oko 4%. Prije agresije na Bosnu i Hercegovinu općina Šipovo imala je 15. 579 stanovnika. Najveće etnička grupa na području općine su Srbi sa 80% stanovništva i Bošnjaci 16%. 1999. godine u općini je živjelo 12 754 stanovnika. Teritorija obuhvata 11 mjesnih zajednica: Šipovo, Volari, Natpolje, Grbavica, Babići, Pribeljci, Pljeva, Dragnić Podovi, Sokolac, Mujdžići i Strojice.

Krajem ljeta 1995. Šipovo je došlo pod kontrolu hrvatske vojske. Dejtonskim sporazumom, zajedno sa Mrkonić Gradom, ušlo je u sastav Republike Srpske. Najbliži gradovi su Jajce i Mrkonić Grad koji su udaljeni oko 20 km, Banja Luka udaljena oko 80 km, a glavni grad Sarajevo je udaljeno oko 200 km.