Мој комшија Рајко са својим шверцерским штапом је често пролазио поред моје куће. Имао је шешир, одијело са краватом и црне шверцерске бркове. Волио је да се шали, а богами и да украде. Украо је једном у Њемачкој својој ћерки звоно за краву. Често је долазио и по селу би процјењивао колико теле или прасе има килограма. Са цигаретом у зубима би нам причао своје доживљаје. Волио је и да "слаже", али га за то није гризла савјест.
Са својим жељезним штапом, Рајко се шетао по селу и гледао шта ће да попије. Мислио је само на себе и није имао ближњег. Стално је гледао на свој златни сат и смијуљио се, а из уста му је вирио мост од злата. Често би долазио викендом и доносио нам бомбоне које смо ми звали "шверцерске бомбоне". Рајко је био уредан и школован човјек, али га је упропастио алкохол и шверц, цигарете, а помало и опијум.
У овом раду сам описао Рајка Шверцера, који зна само за себе и каже да мрзи живот.
Петар Жижа, ученик 7. разреда
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.