ЖИВОТ У БОЈАМА НАШИХ ДРУГАРА ИЗ ПЉЕВЕ

Стефан Аћимовић


Роса Проле


Никола Олић


Младен Марковић

КИША

Киша пада,

киша пада све јаче и јаче,

а ја носим кишобран

све даље и даље.

Киша пада на све стране

мој кишобран нема мане.

Од кише ме добро чува,

одјећа је моја сува.

Ђорђе Кнежевић, ученик 2. разреда

Петар Жижа, ученик 7. разреда

БОЈЕ СУ У НАМА

Младен Бубњевић, Јована Јеринић, ученици 9. разреда


Сања Тодорић, Јована Јеринић, ученице 9. разреда


Момчило Миловац, бивши ученик наше школе

Милош Марић, ученик 8. разреда

Тамара Малиновић, ученица 8. разреда

МОЈ КОМШИЈА

Мој комшија Рајко са својим шверцерским штапом је често пролазио поред моје куће. Имао је шешир, одијело са краватом и црне шверцерске бркове. Волио је да се шали, а богами и да украде. Украо је једном у Њемачкој својој ћерки звоно за краву. Често је долазио и по селу би процјењивао колико теле или прасе има килограма. Са цигаретом у зубима би нам причао своје доживљаје. Волио је и да "слаже", али га за то није гризла савјест.
Са својим жељезним штапом, Рајко се шетао по селу и гледао шта ће да попије. Мислио је само на себе и није имао ближњег. Стално је гледао на свој златни сат и смијуљио се, а из уста му је вирио мост од злата. Често би долазио викендом и доносио нам бомбоне које смо ми звали "шверцерске бомбоне". Рајко је био уредан и школован човјек, али га је упропастио алкохол и шверц, цигарете, а помало и опијум.
У овом раду сам описао Рајка Шверцера, који зна само за себе и каже да мрзи живот.

Петар Жижа, ученик 7. разреда

ликовни радови бивших и садашњих ученика

Христина Сукњаја, ученица 6. разреда


Алекса Раца, ученик 6. разреда


Николина Малиновић, ученица 9. разреда

Ана Сукњаја, Вишеградски мост, линорез, наставник

Христина Сукњаја, ученица 6. разреда

Наташа Максимовић, бивша ученица наше школе

Младена Малиновић, ученица 8. разреда

Христина Сукњаја, ученица 6. разреда

Pee Wee's morning

http://www.youtube.com/watch?v=rYyD55elKJA

Обавјештавамо ученике да се до понедјељка, 15.2.2010. године могу пријавити за такмичење у рецитовању. Такмичење ће се одржати у првој седмици марта. Такође је у току и конкурс за најбоље поетске радове. Можете их слати на нашу мејл адресу snohvatice@gmail.com или донијети у школу.

ШИПОВО

Ту где извиру реке Плива, Лубовица, Јањ и Сокочница, ту има један леп градић по имену Шипово. Лисина и Виторог су само две прелепе планине које окружују овај град. Када би Република Српска била скупоцена огрлица, Шипово би био један од најлепших дијаманата.

Шипово је добило име по шипцима који сваког пролећа роде. Овај мали град окружују предивна села - Бабићи, Пљева, Ступна, Волари, Јањ. Село Јањ, које се налази недалеко од града, добило је име по реци Јањ, која протиче тим простором. Шипово није богато фабрикама и предузећима због рата који се десио прије четрнаест - петнаест година. Када су наше линије, које су штитиле град, ослабиле, онда су ушли Хрвати и грађани Шипова су морали напустити своје домове. Освојили су наш град. Након неколико месеци Дејтонским мировним споразумом су нам вратили Шипово, али повлачећи се хрватска војска је палила и носила све што се могло запалити и однети. Остало је оно највредније - природа.

У мом граду је много места за опуштање и одмор. Најпосећенија су Ада, Парк Симеле Шолаје и извори наших дивних река које теку Шиповом као крв људским венама. Парк Симеле Шолаје је једно од лепших места. Добио је назив по народном хероју. Налази се на ушћу Лубовице у Пливу. Ада је, у ствари, други назив за речно острво, а код нас и омиљено излетиште. Испод градског базена, недалеко од Аде, је ушће Сокочнице у Пливу. Поред градског хотела река Јањ се улива у Пливу. Изнад хотела има једно брдо са којег се види цело Шипово. Види се и школа са читавом улицом Николе Тесле. До тог брда се може доћи кад се пређе преко седам мостића.

Захваљујући природи у Шипову су људи прилично срећни. Сви би желели да има довољно радних места. Ипак, кога год би питали да ли му недостаје новца, сви би рекли: "Нек' смо живи и здрави, а остало ће доћи само!"

(Софија Шарић, ученица 6. разреда)